Удружење бујичара Србије

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста
24.11.2010.

24.11.2010.

Удружење бујичара Србије организовао је, заједно са Инжењерском комором Србије и USAID-ом скуп „БУЈИЧНЕ ПОПЛАВЕ У СРБИЈИ – КАКО ИХ УБЛАЖИТИ“, 24. новембра 2010. године, у Београду, у згради Црвеног Крста Србије, ул. Симина 19.
Скупу су присуствовали, поред организатора, државне институције (Републичка дирекција за воде, Јавна водопривредна предузећа (Србијаводе, Воде Војводне и Београдводе), Републички хидрометеоролошки завод Србије, МУП-Сектор за ванредне ситуације), научно-истраживачке установе (Институт за водопривреду „Јарослав Черни“ и Шумарски факултет из Београда), водопривредне организације које се баве уређењем бујица и заштитом од ерозије и преко 40 општина које су имале интерес да учествују на овом скупу, као и инжењери бујичарске и хидрограђевинске струке који се баве решавањем ове проблематике у општинама.
Поздравни говор и уводно излагање дао је Мајкл Пицбери, директор Програма за планирање и реаговање у ванредним ситуацијама и јачање економске сигурности, у оквиру  USAID-а.
Такође, скуп је поздравио и Милутин Стефановић, председник Удружења бујичара Србије. Због одсуства представника Инжењерске коморе Србије, Милутин Стефановић је поздравио скуп као председник извођача осталих техничких струка Регионаног одбора Београда.
Циљ скупа је био да се локална самоуправа упозна са обавезама из Закона о ванредним ситуацијама и Закона о водама. Такође, лица која су задужена у општинама за ванредне ситуације могла су да кроз предавања Проф. др Слободана Петковића добију праву слику проблема бујичних поплава и ерозије у Србији.


Професор Петковић је у свом излагању нагласио да с`обзиром на карактер и динамику бујичних процеса највећи значај имају превентивне мере заштите. Навео је да код нас се у већини бујичних поплава не предузимају никакве мере активне заштите, већ се све своди на пасивно санирање последица поплаве. Међу значајнијим проблемима навео је: проблем отпада у водотоковима, неадекватне локације или бесправна градња, проблеми регулација које се не одржавају и сл..
Крајња порука излагања је била да се јача подизање свести локалних самоуправа код одбране од поплава, као и важност формирања Штабова за ванредне ситуације по општинама.
Следећи излагач је био Бранко Јовановић, Начелник управе за управљање ризиком, Сектора за ванредне ситуације, Министарства унутрашњих послова. Јовановић је у свом излагању навео важност локалне заједнице и првог одговора на реаговање у одбрани од бујичних поплава. Такође, навео је да објективна тешкоћа у имплементацији Закона о ванредним ситуацијама, као и спорост у усвајању подзаконских аката од стране Владе. Нагласио је да скорашње елементарне непогоде (поплаве на Тимоку и Пчињи) као и ранија искуства, потврђују да је јако важно имати Штаб за ванредне ситуације формиран на локалном нивоу, као интердисциплинарни тим који ће бити задужен за сваку област за који је специјализован.
После првог дела скупа, развила се дискусија, где су учествовали и чланови општинских управа. Представник Уба је навео да нису могли да чекају уредбе Владе, већ су сами формирали Штаб за ванредне ситуације. У даљем излагању то је потврдио чињеницом да нису имали формиран Штаб на време, пролећне штете од поплава би биле далеко веће. Предложио је да треба да се обезбеди јединственост система и да је то обавеза МУП-а.
Представник општине Љубовија нагласио је да за адекватну одбрану од поплава у свакој општини потребна је и помоћ државе. ЈВП „Србијаводе“ ту види као институцију од највеће помоћи, како у помоћи око припреме плана и програма, тако и око реализације планираних послова.
Такође, наглашен је и проблем хоризонталне координације и сарадње министарстава надлежних за ову област (поготово Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде). Потребна је и њихова сарадња са локалном самоуправом и потреба за оснивањем Регионалних центара са механизацијом и капацитетима за одбрану од бујичних поплава и заштиту од ерозије.
У стручном делу, илагачи из РХМЗ-а и Института за водопривреду „Јарослав Черни“ нагласили су да је врло битна правовремена најава бујичних поплава и важан је систем комуникације и информисања.
Излагач из РХМЗ-а је навео да је осматрање и мониторинг, информисање, ваљана прогноза и издавање упозорења најбитније у правовременом реаговању у одбрани од бујичних поплава.
У трећем делу скупа, Милутин Стефановић је излагао о стратешком приступу управљања у бујичним поплавама. Напоменуо је да мора да постоји израђена планска документација за сваку јединицу локалне самоуправе у циљу заштите о бујичних поплава, a скренуо је и пажњу да је то законска обавеза. Дужност је сваке општине да изради оперативни план и да га да на увид Јавном водопривредном предузећу које је надлежно за то подручје.
Последњи излагач је био Александар Лазаревић, начелник Националног тренинг центра за ванредне ситуације. Он је у свом излагању изнео план обуке штабова за деловање у ванредним ситуацијама и других актера у јединицама локалне самоуправе.
Закључци скупа:
1.    Органи управљања у јединицама локалне самоуправе морају да оформе штабове за реаговање у ванредним ситуацијама у што краћем временском периоду. Штабови за реаговање у ванредним ситуацијама морају да имају стручњаке из разних области, као и стручњаке за одбрану од бујичних поплава. Ти стучњаци су дипломирани инжењери за заштиту од бујица и ерозије, са лиценцом 375, Инжењерске коморе Србије.
2.    Са финансијске стране гледано, јединице локалне самоуправе очекују највише од државе и у том погледу у припреми су Уредбе ресорних министарстава (Министарства унутрашњих послова и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде) где ће се форморати Фонд за ванредне ситуације и Буџетски фонд за воде. Адекватни пројекти, програми, планови и радови биће финансирани из ових фондова, у сладу са Законима.
3.    Државне институције морају да буду укључене интезивније у проблематику одбране од бујичних поплава, поготово Републичка дирекција за воде и Јавна водопривредна предузећа. Поред Уредби и правилника који су неопходни да се што пре донесу, државне институције као и јединице локалне самоуправе морају да учине напор да те прописе и примене у пракси.
4.    У вези управљања ризицима у ванредним ситуацијама, између осталог, управљањем ризика од бујичних поплава, јединице локалне самоуправе морају да израде Оперативни план за одбрану од поплава и да га имплементирају у својој средини. План мора да буде у сагласности са републичким Оперативном планом који доноси Дирекција за воде. Планови морају да буду ажурирани сваке године.
5.    Национални тренинг центар сектора за ванредне ситуације почиње са обуком команданата штабова и то већ од Нове године. Упоредо са овом обуком већ се увелико ради на оспособљавању кадрова који ће бити при општинским штабовима за ванредне ситуације надлежни за разне послове (ватрогасна сужба, Црвени крст). Циљ је да се у обуку укључе и стручњаци за одбрану од бујичних поплава.
6.    Опште је мишљење свих присутних да је неоходно одржавати овакве скупове барем 2-3 пута годишње и да поред јединица локалних самоуправа неоппходно је и присуство државних институција да би се разјаснила сва питања која су битна за ефикасније функционисање штабова за реаговање у ванредним ситуацијама, поготову приликом одбране од бујичних поплава.

 

Претрага

Банери

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер

Ко је на сајту

Имамо 1 гост на мрежи