Udruženje bujičara Srbije organizovao je, zajedno sa Inženjerskom komorom Srbije i USAID-om skup „BUJIČNE POPLAVE U SRBIJI – KAKO IH UBLAŽITI“, 24. novembra 2010. godine, u Beogradu, u zgradi Crvenog Krsta Srbije, ul. Simina 19.
Skupu su prisustvovali, pored organizatora, državne institucije (Republička direkcija za vode, Javna vodoprivredna preduzeća (Srbijavode, Vode Vojvodne i Beogradvode), Republički hidrometeorološki zavod Srbije, MUP-Sektor za vanredne situacije), naučno-istraživačke ustanove (Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ i Šumarski fakultet iz Beograda), vodoprivredne organizacije koje se bave uređenjem bujica i zaštitom od erozije i preko 40 opština koje su imale interes da učestvuju na ovom skupu, kao i inženjeri bujičarske i hidrograđevinske struke koji se bave rešavanjem ove problematike u opštinama.
Pozdravni govor i uvodno izlaganje dao je Majkl Picberi, direktor Programa za planiranje i reagovanje u vanrednim situacijama i jačanje ekonomske sigurnosti, u okviru USAID-a.
Takođe, skup je pozdravio i Milutin Stefanović, predsednik Udruženja bujičara Srbije. Zbog odsustva predstavnika Inženjerske komore Srbije, Milutin Stefanović je pozdravio skup kao predsednik izvođača ostalih tehničkih struka Regionanog odbora Beograda.
Cilj skupa je bio da se lokalna samouprava upozna sa obavezama iz Zakona o vanrednim situacijama i Zakona o vodama. Takođe, lica koja su zadužena u opštinama za vanredne situacije mogla su da kroz predavanja Prof. dr Slobodana Petkovića dobiju pravu sliku problema bujičnih poplava i erozije u Srbiji.
Profesor Petković je u svom izlaganju naglasio da s`obzirom na karakter i dinamiku bujičnih procesa najveći značaj imaju preventivne mere zaštite. Naveo je da kod nas se u većini bujičnih poplava ne preduzimaju nikakve mere aktivne zaštite, već se sve svodi na pasivno saniranje posledica poplave. Među značajnijim problemima naveo je: problem otpada u vodotokovima, neadekvatne lokacije ili bespravna gradnja, problemi regulacija koje se ne održavaju i sl..
Krajnja poruka izlaganja je bila da se jača podizanje svesti lokalnih samouprava kod odbrane od poplava, kao i važnost formiranja Štabova za vanredne situacije po opštinama.
Sledeći izlagač je bio Branko Jovanović, Načelnik uprave za upravljanje rizikom, Sektora za vanredne situacije, Ministarstva unutrašnjih poslova. Jovanović je u svom izlaganju naveo važnost lokalne zajednice i prvog odgovora na reagovanje u odbrani od bujičnih poplava. Takođe, naveo je da objektivna teškoća u implementaciji Zakona o vanrednim situacijama, kao i sporost u usvajanju podzakonskih akata od strane Vlade. Naglasio je da skorašnje elementarne nepogode (poplave na Timoku i Pčinji) kao i ranija iskustva, potvrđuju da je jako važno imati Štab za vanredne situacije formiran na lokalnom nivou, kao interdisciplinarni tim koji će biti zadužen za svaku oblast za koji je specijalizovan.
Posle prvog dela skupa, razvila se diskusija, gde su učestvovali i članovi opštinskih uprava. Predstavnik Uba je naveo da nisu mogli da čekaju uredbe Vlade, već su sami formirali Štab za vanredne situacije. U daljem izlaganju to je potvrdio činjenicom da nisu imali formiran Štab na vreme, prolećne štete od poplava bi bile daleko veće. Predložio je da treba da se obezbedi jedinstvenost sistema i da je to obaveza MUP-a.
Predstavnik opštine Ljubovija naglasio je da za adekvatnu odbranu od poplava u svakoj opštini potrebna je i pomoć države. JVP „Srbijavode“ tu vidi kao instituciju od najveće pomoći, kako u pomoći oko pripreme plana i programa, tako i oko realizacije planiranih poslova.
Takođe, naglašen je i problem horizontalne koordinacije i saradnje ministarstava nadležnih za ovu oblast (pogotovo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede). Potrebna je i njihova saradnja sa lokalnom samoupravom i potreba za osnivanjem Regionalnih centara sa mehanizacijom i kapacitetima za odbranu od bujičnih poplava i zaštitu od erozije.
U stručnom delu, ilagači iz RHMZ-a i Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ naglasili su da je vrlo bitna pravovremena najava bujičnih poplava i važan je sistem komunikacije i informisanja.
Izlagač iz RHMZ-a je naveo da je osmatranje i monitoring, informisanje, valjana prognoza i izdavanje upozorenja najbitnije u pravovremenom reagovanju u odbrani od bujičnih poplava.
U trećem delu skupa, Milutin Stefanović je izlagao o strateškom pristupu upravljanja u bujičnim poplavama. Napomenuo je da mora da postoji izrađena planska dokumentacija za svaku jedinicu lokalne samouprave u cilju zaštite o bujičnih poplava, a skrenuo je i pažnju da je to zakonska obaveza. Dužnost je svake opštine da izradi operativni plan i da ga da na uvid Javnom vodoprivrednom preduzeću koje je nadležno za to područje.
Poslednji izlagač je bio Aleksandar Lazarević, načelnik Nacionalnog trening centra za vanredne situacije. On je u svom izlaganju izneo plan obuke štabova za delovanje u vanrednim situacijama i drugih aktera u jedinicama lokalne samouprave.
Zaključci skupa:
1. Organi upravljanja u jedinicama lokalne samouprave moraju da oforme štabove za reagovanje u vanrednim situacijama u što kraćem vremenskom periodu. Štabovi za reagovanje u vanrednim situacijama moraju da imaju stručnjake iz raznih oblasti, kao i stručnjake za odbranu od bujičnih poplava. Ti stučnjaci su diplomirani inženjeri za zaštitu od bujica i erozije, sa licencom 375, Inženjerske komore Srbije.
2. Sa finansijske strane gledano, jedinice lokalne samouprave očekuju najviše od države i u tom pogledu u pripremi su Uredbe resornih ministarstava (Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede) gde će se formorati Fond za vanredne situacije i Budžetski fond za vode. Adekvatni projekti, programi, planovi i radovi biće finansirani iz ovih fondova, u sladu sa Zakonima.
3. Državne institucije moraju da budu uključene intezivnije u problematiku odbrane od bujičnih poplava, pogotovo Republička direkcija za vode i Javna vodoprivredna preduzeća. Pored Uredbi i pravilnika koji su neophodni da se što pre donesu, državne institucije kao i jedinice lokalne samouprave moraju da učine napor da te propise i primene u praksi.
4. U vezi upravljanja rizicima u vanrednim situacijama, između ostalog, upravljanjem rizika od bujičnih poplava, jedinice lokalne samouprave moraju da izrade Operativni plan za odbranu od poplava i da ga implementiraju u svojoj sredini. Plan mora da bude u saglasnosti sa republičkim Operativnom planom koji donosi Direkcija za vode. Planovi moraju da budu ažurirani svake godine.
5. Nacionalni trening centar sektora za vanredne situacije počinje sa obukom komandanata štabova i to već od Nove godine. Uporedo sa ovom obukom već se uveliko radi na osposobljavanju kadrova koji će biti pri opštinskim štabovima za vanredne situacije nadležni za razne poslove (vatrogasna sužba, Crveni krst). Cilj je da se u obuku uključe i stručnjaci za odbranu od bujičnih poplava.
6. Opšte je mišljenje svih prisutnih da je neohodno održavati ovakve skupove barem 2-3 puta godišnje i da pored jedinica lokalnih samouprava neopphodno je i prisustvo državnih institucija da bi se razjasnila sva pitanja koja su bitna za efikasnije funkcionisanje štabova za reagovanje u vanrednim situacijama, pogotovu prilikom odbrane od bujičnih poplava.
