Poštovani bujičari, Usled pandemije Covid -19 koja je zadesila ceo svet i vanredne situacije koja je usled virusa uvedena i u Srbiji, Udruženje bujičara Srbije je ove godine smanjilo svoje aktivnosti na najmanju moguću meru. Upravni odbor je doneo odluku da se članarina za 2020.godinu ne prikuplјa, zbog vrlo loše finansijske situacije celokupnog društva. Znamo da neke firme bukvalno sastavlјaju kraj sa krajem i da je 1000 dinara nekome veliki izdatak i da se Udruženje, zbog toga, odriče ovogodišnje članarine, a svim članovima koji izmiruju redovno obaveze se zahvalјujem. Inače, Udruženje bujičara Srbije je dobilo nagradu „Pouzdana organizacija“ za 2020. godinu, koju dodelјuje CompayWall d.o.o., а koja se dodelјuje za uspešno poslovanje. Uslov je bio da u poslednjih 10 godina udruženje nije bilo u minusu, da je bilo non-stop likvidno, odnosno, da je pozitivno poslovalo. Firma CompayWall d.o.o. je renomirana agencija koja radi na bonitetnoj sertifikaciji firmi, a radi pri Agenciji za privredne registre – APR. U prilogu je sertifikat koji je dobilo Udruženje bujičara Srbije. Što se tiče tradicionalnih Susreta bujičara Srbije, ove godine, zbog pandemije Covid -19 nisu održani. Bilo je planirano da se poseti Češka, tako da ćemo ostaviti tu stručnu ekskurziju za neka druga vremena, eventualno za 2021.godinu, ako nam pandemija to dozvoli. Upravni odbor, kao i Glavni i odgovorni urednik naučno-stručnog časopisa za uređenje bujica i zaštitu od erozije „Erozija“, prof. dr. Stanimir Kostadinov, su zaklјučili da je neophodno da se izda časopis i u ovoj godini, a sredstva za izdavanje su obezbeđena. Koristim ovu priliku da se zahvalim Inženjerskoj komori Srbije, Regionalnom centru ostalih tehničkih struka grada Beograda, predsednici Regionalnog centra prof. dr. Nadi Dragović, da su doneli odluku da se doniraju sredstva za štampanje časopisa „Erozija“ br. 46. Time je ispunjen cilј, da časopis, uprkos velikim finansijskim problemima, izlazi svake godine i ostane nacionalni časopis za našu delatnost. Mora da podsetim bujičare da je ovo 46. broj časopisa u 50 godina dugoj tradiciji izdavanja časopisa Erozija i postojanja Društva bujičara Jugoslavije, a od 2010. godine Udruženja bujičara Srbije. To je u sadašnjim uslovima veliki uspeh, s obzirom da neke struke nemaju čak ni udruženja, a kamoli stručni časopis. Na kraju, čestitao bi Šumarskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu na jubilarnih 100. godina postojanja. Posebne čestitke upućujem odseku za Ekološki inženjering za zaštitu zemlјišnih i vodnih resursa na velikom jubileju, 60 godina postojanja i rada. Svi mi bujičari koji smo završili ovaj Odsek, koji je imao različite nazive u dugoj tradiciji postojanja, ponosni smo na znanja koja smo tu stekli i na svoju struku. Šumarski fakultet je od osnivanja završilo, na svim stepenima i studijskim programima oko 12 hilјada studenata, od čega blizu 10.000 po starom zakonu (8.995 osnovne studije, 16 specijalističke, 435 magistarske i 297 doktorske) i skoro 2.000 studenata po sistemu Bolonjskih akademskih studija (1.873 osnovne, 18 strukovne, 6 specijalističke, 639 master i 51 doktorske). U ime svih bujičara želim im puno uspeha u dalјem radu. Koristim priliku da svim članovima Udruženja bujičara Srbije čestitam Novu 2021. godinu, poželim uspeh u poslu i dobro zdravlјe i da što pre zaboravimo na 2020.godinu.
Predsednik Udruženja mr Milutin Stefanović, dipl.inž.šum.
22.11.2019.
U Beogradu, na Šumarskom fakultetu, 22.11.2019. održan je završni seminar " Analiza efekata protiverozionih radova u poslednjih 10 godina, posle katastrofalnih poplava u Krupnju, Tekiji (Kladovo) 2014. godine i Trgovištu 2010. godine" sufinansiran od strane Ministarstva zaštite životne sredine. Pored nosioca projekta Udruženje bujičara Srbije, projekt partneri su Opštine Krupanj i Trgovište, Pokret gorana Beograda i Društvo meteorologa Srbije. Skup je otvorio i pozdravnu reč dao ministar zaštite životne sredine dr Goran Trivan, koji je ukazao na to da je uticaj klimaskih pronema sve jači i izraženiji i da se manifestuje kroz jake i nepredvidive vremenske neprilike i obilne padavine što za posledicu imaju razorne poplave i stradanja imovine i stanovništva. Pored eminentnih stručnjaka, profesora Ratka Ristića i Stanimira Kostadinova, predavanje su imali i stručnjaci iz oblasti šumarstva Ljubomir Popara i oblasti meteorologije Zoran Vučinić. Poslednje izlaganje je imao Milutin Stefanović, koji je prezentirao radove iz oblasti zaštite od bujica i erozije urađenih za poslednjih pet godina širom Srbije, u cilju zaštite stanovništva, infrastrukture i dobara od bujičnih poplava i nanosa. Zaključak je, pored skupa u Trgovištu i Krupnju, koji su održani ranije, da se ovakvi seminari moraju držati što češće i širom Srbije. Prevencija i unapređenje u zaštiti od poplava je glavni cilj, koje lokalne samouprave moraju u svojim finansijskim planovima da imaju, kao i znatno veća sredstva za projekte, da bi država tako prepoznala i finansirala dalje izvođenje radova.
U Krupnju je 24.10.2019.godine održan seminar "Analiza efekata protiverozionih radova u poslednjih 10 godina, posle katastrofalnih poplava u Krupnju i Tekiji 2014. i Trgovištu 2010", , u organiaciji Udruženja bujičara Srbije, Pokreta gorana Beograda, Društva meteorologa Srbije, Opštine Krupanj i Opštine Trgovište, a iz finansijsku pomoć od MInistarstva zaštite životne sredine. Pored predstavnika opštine Krupanj, seminaru su prisustvovali i Načelnik Mačvanskog okruga, gospodin Vladan Krasavac, predsednika opštine Bogatić i Krupanj, potpresedici opština Mali Zvornik i Ljubovija, Načelnici opštinskih sektora za vanredne situacije, predstavnika JVP "Srbijavode" i JP "Srbijašume". Uvodno izlaganje i pozdravnu reč dao je Predsednik opštine Krupanj, Ivan Isailović. Takođe, pozdravnu reč dao je i Milutin Stefanović, predsednik Udruženja, kao i Načelnik Mačvanskog okruga, Vladan Krasavac. Ovo je ujedno bila i sednica Saveta Mačvanskog upravnog okruga, na kojoj je jedina tačka bila tema seminara. Pored prof. dr Ratka Ristića, predavači su bili prof. dr Stanimir Kostadinov, Ljubomir Popara, Zoran Vučinić i Milutin Stefanović. Teme su bile vrlo zanimljive, predavači aktivni, a auditorijum sa pažnjom je slušao predavanja. Naravno, pitanja su bila konstruktivna i predavači su voljni da odgovaraju na njih. Seminar se završio u 15h, sa zaključcima koji su pročitani i koji su ušli u zapisnik Saveta. Za 07.11. je zakazan sledeći seminar u Trgovištu.
U Trgovištu, 07.11.2019., održan je seminar, pod nazivom "Analiza efekata protiverozionih radova u poslednjih 10 godina, posle katastrofalnih poplava u Krupnju, Tekiji (Kladovo) 2014. godine i Trgovištu 2010. godine", a pod pokroviteljstvom Ministarstva zaštite životne sredine. Seminar je propraćen i medijski, televizija Vranjska Plus je intervjuisala predavače i napravila reportažu koju su gledaoci Južne Srbije mogli da gledaju u toku dana. Uvodnu reče je dao predsednik opštine Trgovište, Nenad Krstić, koji je potsetio prisutne na katastrofalne poplave 2010. godine i posledice koje su i dan danas vidljive. Rekao je da je najveći gubitak izgubljena dva ljudska života, koja ne mogu da se nadoknade. Predsednik Uduruženja Milutin Stefanović je u uvodu naglasio da je cilj ovih semuinara, koji se održavaju ne samo u Trgovištu, nego i u Krupnju, koji je održan 24.10.2019. i završni, koji je predviđen da se održi u Beogradu 22.11.2019.godine, prevencija i unapređenje u odbrani od poplava. Pored predavanja koja su održali profesori Ratko Ristić i Stanimir Kostadinov, koji su prikazali nove trendove prevencije u odbrani od poplava u svetu i kod nas, izlaganje je imao predsednik Društva meteorologa Srbije Zoran Vučinić, koji je pokazao ulogu meteorologije u odbrani od polava. Poslenje izlaganje je držao Milutin Stefanović, koji je prikazao efekte protiverotionih radova koji su izvedeni posle 2014.godine. Za 22.11.2019. zakazan je završni seminar u Beogradu.
34. Susreti bujičara u Trebinju su završeni. U tri dana obišli smo i videli mnogo toga, od manastira Ostrog, rodnog mesta Vasilija Ostroškog, sela Mrkonjići i Manastira Tvrdoš, HE na Trebišnjici, branu Grnčarevo, crkve hercegovačke Gračanice, gradski park i baštu pod platanima, kulturno-istorijski spomenik Tjentište i HE Višegrad. Drugarsko veče je organizovano u kafani Alfa plus, uz predivnu muziku i ukusnu hranu. Raspoloženje je bilo veliko i druženje se odužilo do duboko u noć. Putovanje je završeno obilaskom drevnog mosta i Andrić grada u Višegradu, sa verom da ćemo se sledeće godine još bolje provesti na nekoj još lepšoj destinaciji. Ovom prilikom zahvaljujem se svim učesnicima 34. susreta bujičara na učešću, kao i organizacijama i pojedincima koji su podržali susrete.
